Nemacki ovcar

Nemački ovčar - Ovaj izuzetan pas, koji je po nekim kriterijuma idealan, dolazi iz Nemačke. Nastao je kao rezultat strpljivog rada na selekciji, kapetana Maks fon Stefanica, koji je u prethodnom veku dao sebi za zadatak da ukrsti više rasa ovčarskih pasa da bi stvorio novog psa koji bi bio obdaren maksimumom kvali­teta. Počev od 1884. godine, fon Stefanic je odredio osnovne smernice rase, koju je pobo­ljšao obogaćujući je, 1893. godine, krvlju škotskog ovčara. Nemački ovčar, kakvog mi danas poznajemo, bio je rođen. Veoma brzo, stekao je veliku popularnost. Godine 1899, amateri su osnovali prvo Društvo nemačkog ovčara, koje je objedinjavalo više od 30 000 članova, raspo­ređenih u stotinak klubova. Danas, nemački ovčar je najpoznatiji i najrasprostranje­niji pas u celom svetu. Da li se on pre jedno desetak hiljada godina ukrstio sa vukom iz severne Evrope, što mu daje manje više lupoidno poreklo? Genetski gledano, to je sasvim moguće. Što se tiče kluba nemačkog ovčara, on tu teoriju odbacuje. Kako bilo, nemački ovčar toliko liči na svog divljeg brata da je prozvan "vučjak". Više se ne mogu nabrojati svi njegovi kvaliteti: ovaj pas je hrabar, inteligentan, odan u potpu­nosti, poslušan, potčinjen svom gospodaru. Uvek u sta­nju pripravnosti, on žestoko brani gazdu i pri najmanjoj opasnosti, čak i ako nije bio obučen za to. Obdaren, jednim od najboljih njuhova u svetu pasa, postao je majstor u umetnosti praće­nja traga, bilo da se radi o traganju za nekim krimina­lcem, izgubljenim detetom ili o pronalaženju nekoliko miligrama droge na dnu torbe. Ima takvu reputaciju kao pas policajac da ne mora više da se dokazuje. Nemački ovčar je zahvaljujući toj svojoj akti­vnosti, nažalost, stvorio o sebi sliku represivnog psa, iako je u istoj meri izvrstan u miroljubivoj ulozi psa pra­tioca slepih ili u ulozi spacioca na planini. Može mu se takođe bez problema poveriti čuvanje nekog stada. Ovaj pas sa glavnom osobinom psa koji ima potrebu da dominira, mora da bude vođen čvrstom rukom od strane gospodara, koji će biti sposoban da mu nametne svoju volju. Takvo vaspitanje bazirano na razvij­anju osećaja za poslušnost uglavnom dobro prolazi, s obzirom da se nemački ovčar rado potčinjava onome koji ume da mu nametne svoju volju i koji se pokazuje strpljivim i umešnim. Obuka će usloviti čitavo ponašanje životinje, na ovaj ili onaj način. Tako, ne­mački ovčar može da postane izvrstan i neustrašiv, čak opa­san mehanizam napada i odbrane, kojim samo njegov vlasnik može da rukovodi, nakon neophodnog staža kod profesionalnog dresera. U suprotnom, on može da bu­de izvanredan kućni ljubimac, umiljat sa svim članovima porodice, nežan i strpljiv sa decom, prema kojima postu­pa uglavnom zaštitnički. Ovaj miran pas, može veoma dobro da živi u stanu, pod uslovom da mu se omogući da svakog dana dovoljno trči i da može da se troši. To je takođe pas, čije su samo prisustvo i pojava dovoljni da unapred obeshrabre svakog mogućeg lopova ili zločinca, jednu takvu životinju neo­phodno je kupiti kod dobrog uzgajivača, koji će biti u sta­nju da pruži sve potrebne podatke o roditeljima psa i njegove karakteristike. U okviru jednog legla, nikad ne treba izabrati štene koje izgle­da super aktivno ili uplašeno, jer, pre ili kasnije, ono može da postane agresivano. Nemački ovčar, snažan, sav u mišićima, ali gibak i uravnote­žen, treba istovremeno da deluje i snažno i elegantno. Ima duge sapi, koje su mu pomalo spuštene, dok dužina trupa mora da bude veća od krajnje tačke grebena na vratu. Sve mu to, sa lepim bujnim repom, koji je blago povijen i spušten do skočnog zgloba, daje skladan izgled. Da bi bio savršen, nemački ovčar mora da ima i snažan i mišićav vrat, grudni koš dubok, prava leđa, malo uzdi­gnut stomak, slabine široke i jake. Glava je izdužena, a oči su posebno živahne i tamne, sa izrazom velike budnosti. Uši su zašiljene, uspravne i po­stavljene visoko; kod šteneta, one su spuštene niz glavu do četvrtog ili šestog meseca. Čeoni usek, iskošen i slabo naglašen, nastavlja se na njušku u obliku klina, dugu i jaku, sa suvim i dobro zatvo­renim usnama, skrivajući tako impresivne makazaste zube. Nemački ovčar se dobro drži na svojim snažnim šapama. Prednje noge, gledane iz bilo kog ugla moraju da budu prave. Zadnje noge imaju ponekad stražnje prste, za koje estetičar predlaže da se uklo­ne. Veoma dobro podnosi hod i kas. Noge su mu jake a nokti čvrsti. Vremenom, dla­ka nemačkog ovčara se standardizovala, bilo da se radi o boji, dužini ili teksturi. Što se boje tiče, potpuno crna ili siva dlaka se ne može prihvatiti; pas mora da bude riđ sa crnim plaštom koji može da sadrži sivu boju ili da bude jako prošaran crnim; rasprostranjenost plašta je promenljiva, ali riđa boja se pojavljuje tek na krajevima, međutim prelazna rasprostra­njenost je ta koja poželjnija. Dobro obeležena maska na licu je tražena. Bela boja je danas odbačena (sa crnim nosem; dakle, ne radi se o albinu), pa ipak ona još postoji kod nekih potomaka ovčara, takozvanog "starog nemačkog psa" i neki ljubite­lji ove rase žele da je održe. Dužina i tekstura dlake su dugo bile predmet rasprava, međutim, to pitanje je danas rešeno. Postoje tri varijante: kratka, poluduga i duga dlaka. Kratka dlaka je najviše zastupljena: ona mora da bude gruba, gusta i obložena, duža na vratu i na zadnjoj strani nogu, sa poddlakom. Poluduga dlaka je manje gru­ba, manje obložena, a stvara guste rese na nogama, ušima i na vrhu repa; poddlaka nije dovoljno gusta. Duga dlaka je vunasta, često se odvaja crtom na leđima, a poddlake nema; to odsustvo poddlake je psima davalo izgled po kojem su, u svojoj zemlji porekla, nazivani schaferpudel ("pudlica-ovčar"). Nedostatak ili manjak poddlake, slabija konstitucija i samim tim i manja otpornost na rad čine da su takvi psi sa dugom ili poludugom dlakom eliminisani iz uzgajališta (mada se još uvek tolerišu u nekim zemljama). Svi nedostaci koji utiču na svrsishodnost i na izdržljivost, uzimaju se u obzir kada se proučava vrednost jednog psa. Nedostatak pigmentacije nosa, suviše visoke noge, lagan ili suviše težak hod, slaba ili zašiljena njuška, gornji ili donji prognatizam, osrednji zubi, suviše mekana dlaka, viseće uši, umotan ili loše nošen rep, nedostaci su koji donose negativne poene. • Porodica: Pastirski i psi čuvari • Zemlja porekla: Nemačka • Godina porekla: 1800 • Prosečna veličina mužjaka: Visina: 60-65 cm Težina: 35-42,7 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: 55-60 cm Težina: 33,7-40 kg • Drugi naziv: Vučijak • Životni vek: 6 – 8 godina