Zasto pas ne prihvata kucicu?

Kucica za psa sluzi da ga zastiti od vrucine,hladnoce,snega i kise. Kucica mora biti taman,ne prevelika,ne suvise mala.Pas u kucicu ulazi i leze u obliku obicne kifle.Prevelika kucica,psu ce biti hladno u njoj,suvise mala,nece ga zastititi od sunca ili kise.Krov kucice treba da ima nagib,da ne bi zadrzavao vodu. Kucica ne bi trebalo da bude direktno izlozena suncu i trebalo bi joj povremeno menjati mesto u dvoristu. Izbegavati vlazna mesta za postavljanje kucice. Veoma bitna stvar je da vas pas,jos dok je stene uci da boravi u bar improvizovanoj kucici,da bi sticalo naviku. Potrebno je cistiti kucicu,jer ako oseti urin ili izmet,vrlo cesto ce pas odbiti da udje u kucicu.Ne dozvoljavajte drugim psima da udju u kucicu vaseg psa.Ne farbajte kucicu iznutra.Prasak protiv buva koji sipate u kucicu,cesto ce izazvati reakciju koja ce odbiti psa.Ne terajte psa na silu da udje u kucicu,namamite ga igrackom ili hranom. Tekst je napisan na sugestiju jedne clanice grupe.Hvala na sugestiji i nadam se da je tekst pomogao nekom od vas.Saljite i dalje vase sugestije.

Doberman

Doberman - Rođen u Nemačkoj, ima tome oko sto godina, ovaj veoma elegantan pas, dobio je ime po Luisu Dobermanu, tada zaduženom za rukovođenje stajom za uhvaćene pse, u malom gradu Apolda (Tuenng). On je ukrštanjem dobio prve primerke ove rase. Među pretke dobermana ubrajaju se, bez sumnje, pinč, nemačka doga, boseron i rotvajler. Međutim, Oto Gbeler je odredio rasu, nakon što ju je ukrstio, pre svega sa crnim i tan terijerom, i verovatno grejhaundom. Spajajući kvalitete čuvara sa lovačkim njuhom, prvi dobermani su radili sa žandarima Tueringa, a zatim i u vojsci, u patroliranju i čuvanju, tokom Prvog svetskog rata. Od najranijeg doba, doberman pokazuje svoj ponos i karakter dominacije. Oko četvrtog do petog meseca, on često pokušava, režeći i pokazujući zube, da nametne svoju volju. Takvo ispoljavanje njegovog nezavisnog duha, mora odmah da bude suzbijeno, bez brutalnosti, ali čvrstom rukom. Kada jednom uspemo da mu nametnemo svoju volju, doberman postaje potčinjen pas, umiljat i veoma vezan za svog gospodara. Inteligentan, budnog oka, hrabar, štaviše neustrašiv, izvrstan pas čuvar, može da bude agresivan prema uljezima. Njegov karakter, čini deo njegovog standarda; suviše agresivni psi, kukavice ili suviše nervozni moraju da budu odstranjeni. Doberman se danas smatra predvodnikom pinčera, čiju morfologiju u potpunosti ima po značajnom međunarodnom uspehu, koji je postigao. Dobre visine, doberman ima ponosan i odlučan hod. Poznat je po svojoj, skoro četvrtastoj građi. Glava je duga i koščata, u obliku izduženog klina, jasno se izdvaja iz vrata i u proporciji je sa telom. Kose oči moraju da budu što je moguće tamnije. Uši su uspravne i visoko postavljene. Standard zahteva da budu sečene, što dobermanu daje odlučan izgled. Po prirodi, uši su poluspuštene. Ovaj pas ima mišićave slabine, kratka i kompaktna leđa, okrugle sapi, duga i izuzetno mišićava bedra, koja mu daju gibak hod. Prednje noge su čvrste koliko i stražnje. Skočni zglobovi moraju da budu paralelni i vertikalni u odnosu na pod. Stražnji prsti nisu dozvoljeni.Rep je takođe sečen. Dlaka je tvrda i nabijena, kratka i glatka, crne, tamno smeđe ili plavo-sive boje. Ima dosta plamenih oznaka, mahagonija boje, na nivou njuške, usana, obraza, luka iznad obrva, grla, prsa, došapja, nogu, unutrašnjosti bedara i anusa. Dozvoljena je siva poddlaka, pod uslovom da nije vidljivo istaknuta. Izbačena glava, ili kratka ili velika, špicasta njuška, svetle oči, loše držanje, suviše dugo telo ili suviše tanko, suviše svetle plamene oznake, kaskajući hod, sve to može da se smatra nedostatkom. • Porodica: Pinčevi i Šnauceri, • Zemlja porekla: Nemačka • Godina porekla: 1800 • Prosečna veličina mužjaka: Visina: 66-71 cm Težina: 35-45 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: 61-66 cm Težina: 30-40 kg • Drugi naziv: Dobi • Životni vek: 10 – 12 godina

Sarplaninac

Šarplaninac - Prvo nazvan ilirski ovčar, ovaj impresivan pas je poreklom sa Šarplanine, na jugo­istoku Srbije. Veruje se da su njegovi preci došli iz Azije sa velikim migracijama naroda. Veoma jak, naoružan izuze­tno moćnim zubima, ovaj pastirac, nesvakidašnje hra­brosti, neustrašiv je protivnik vukova. Najjači primerci ove rase, kojima se seku rep i uši kako ih se neprijatelji ne bi dočepali, napadaju čak i medvede. Tri šarplaninca su sposobna, kaže se, da savlada­ju hordu vukova i tako zaštite stado koje čini više od petsto ovaca. U oblastima gde su pašnjaci, ovi psi su još uvek čuvari i branioci stada. Danas mogu da se sretnu u celoj bivšoj Jugosla­viji. Koriste se za čuvanje kuća, a neki se uvežbavaju i kao vojni psi. Inteligentan i živahan, šarplaninac brzo shvata šta se od njega očekuje i rado sluša. Miran, blag, uravnotežen, to je najcenjeniji kućni ljubimac. Nepoverljiv prema strancu, ne dozvoljava im da kroče na njegovu teritoriju, ali napada isključivo po naređenju svog gospodara.Rasa je priznata 1939. godine od strane F.C.I. U Francusku je stigao 1980. gde je danas prili­čno prisutan. Šarplaninac je impresivan pas, čvrsto građen, ima široka i mišićava prsa, čvrste šape. Glava mu je simpatična. Njegove lepe ba­demaste oči imaju dubok i miran pogled, pomalo melanhohčan. Dlaka mu je udvo­stručena bujnom i načička­nom poddlakom. Kratka je na glavi i na prednjem delu nogu. Debeo rep je povijen ali se ispravlja tokom akcije. Meta­lno siva i tamno siva su najtraženije boje, mada dlaka može da bude i potpuno bela pa čak i crna. • Porodica: Pastirski i psi čuvari • Zemlja porekla: Balkan (Srbija-Makedonija)Šar-planina • Godina porekla: potiče iz drevnih vremena • Prosečna veličina mužjaka: Visina: 65-80 cm Težina: 40-60 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: 65-72 cm Težina: 55-70 kg • Drugi naziv: Ilirski ovčar, Jugoslovenski ovčar, Jugoslovenski ovčarski pas • Životni vek: 11 - 13 godina

Setlandski ovcar

Šetlandski ovčar - Ovaj lepi ovčar je minijaturna kopija kolija duge dlake. Do­lazi sa severnih ostrva Škotske čije ime nosi. On je bez sumnje potomak autohtonih ovčara, ukrštenih sa polarnim psima kao što je islandski jakin. Rasa je službeno priznata od strane Kenel kluba 1919. godine. Od tog datuma, pokušava se selekcijom naglasiti njegova sli­čnost sa kolijem. Njegove male dimenzije, čine od njega psa koji je u potpunosti prilagođen suro­voj klimi oblasti iz koje potiče, gde mogu takođe da se nađu ovce i poniji malih dimenzija, šetlandski ovčar je, bez sumnje, bio prvi pas, koji se u Evropi koristio za pre­dvođenje ovaca, zadatak koji on obavlja izvrsno. Uprkos svojim skromnim dimenzija­ma, ovaj dinamičan ovčar, sposoban je da kontroliše velika stada. Takođe, uspeva mu i da ga goveda slušaju. Danas, šetlandski ovčar sve manje upražnjava svoj prvo­bitni zanat, ali nije izgubio ni jednu svoju osobinu i pre­dnjači na svim takmičenjima obedience (poslušnosti). Lep i zabavan, brzo je prihvaćen kao kućni ljubimac. Njegov veseo karakter ga je odmah učinio popularnim. To je posebno inteligentan i ra­dostan pas, koji voli da se igra i lako ga je obučiti. Obožava decu, i zaštitnički je nastrojen prema njima. Njegovo priro­dno nepoverenje i njegov razvijen instinkt branioca, čine od njega dobrog čuvara, ne preterano impresivnog ali ve­oma hrabrog. Blag i osećajan, šetlandski ovčar ne podnosi ni viku ni brutalnost. Društven, on voli život u porodici i dobro prihvata dru­štvo svojih srodnika. Ovaj veoma simpatičan pas je dosta rasprostranjen u Fra­ncuskoj, gde bi trebalo, logi­čno da ima mnogo uspeha. Proporcionalno građen, ele­gantan, u proseku dostiže 36 cm do grebena, ima veoma lepu glavu, sa izduženom nju­škom, lepo zaokrugljenom pri vrhu. Njegove male uši se na pola uspravljaju kada je u stanju pripravnosti. Ima ta­mno smeđe oči (jedno ili oba oka su mu plave boje, dok mu je dlaka tamna). Pogled je istovremeno i nežan i živa­han. Nos mu je uvek crn. Ovaj pas ima veoma mišićave noge, rebra su mu dobro oblikovana. Njegov rep, ni­sko postavljen, uspravlja se kada je pas aktivan, ali nikada ne sme da pređe nivo leđa. Debeli jastučići, prilagođeni su kamenitom terenu. Priroda je šetlanda obdarila predivnim dlakom, pravom i grubom, sa blagom, kratkom i zbijenom poddlakom. Pas ima takođe i bujnu grivu i žabo, kojim se ističe finoća glave, čija ja dlaka kratka. Rep je bujan. Prednje noge su čvrsto građene sa zastavicom, a za­dnje prekrivene bujnom dla­kom iznad skočnog zgloba. Dlaka može da se javi u tri boje: intenzivna crna na telu, plamene oznake i bela. Riđa boja može da bude prošarana crnom ili ne, a tonovi idu od pozlaćene do intenzivne mahagoni. Bela boja je prihva­tljiva na grudima, na nogama i na repu. Dlaka je u nijansama koje idu od tamno plavkaste do svetlo plave srebrnaste boje, mramorno crna, sa jakim plamenim oznakama. Bela boja je takođe prihvatl­jiva. Postoje i crno beli šetla­ndski ovčari i crno vatreni. • Porodica: Cunjavci i aporteri • Zemlja porekla: UK/Škotska • Godina porekla: 1800 • Prosečna veličina mužjaka: Visina: Oko 37 cm Težina: 6,4-14 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: Nešto manja od mužjaka Težina: 5-12,3 • Drugi naziv: Šelti, Setland • Životni vek: 12 – 14 godina

Nemacki ovcar

Nemački ovčar - Ovaj izuzetan pas, koji je po nekim kriterijuma idealan, dolazi iz Nemačke. Nastao je kao rezultat strpljivog rada na selekciji, kapetana Maks fon Stefanica, koji je u prethodnom veku dao sebi za zadatak da ukrsti više rasa ovčarskih pasa da bi stvorio novog psa koji bi bio obdaren maksimumom kvali­teta. Počev od 1884. godine, fon Stefanic je odredio osnovne smernice rase, koju je pobo­ljšao obogaćujući je, 1893. godine, krvlju škotskog ovčara. Nemački ovčar, kakvog mi danas poznajemo, bio je rođen. Veoma brzo, stekao je veliku popularnost. Godine 1899, amateri su osnovali prvo Društvo nemačkog ovčara, koje je objedinjavalo više od 30 000 članova, raspo­ređenih u stotinak klubova. Danas, nemački ovčar je najpoznatiji i najrasprostranje­niji pas u celom svetu. Da li se on pre jedno desetak hiljada godina ukrstio sa vukom iz severne Evrope, što mu daje manje više lupoidno poreklo? Genetski gledano, to je sasvim moguće. Što se tiče kluba nemačkog ovčara, on tu teoriju odbacuje. Kako bilo, nemački ovčar toliko liči na svog divljeg brata da je prozvan "vučjak". Više se ne mogu nabrojati svi njegovi kvaliteti: ovaj pas je hrabar, inteligentan, odan u potpu­nosti, poslušan, potčinjen svom gospodaru. Uvek u sta­nju pripravnosti, on žestoko brani gazdu i pri najmanjoj opasnosti, čak i ako nije bio obučen za to. Obdaren, jednim od najboljih njuhova u svetu pasa, postao je majstor u umetnosti praće­nja traga, bilo da se radi o traganju za nekim krimina­lcem, izgubljenim detetom ili o pronalaženju nekoliko miligrama droge na dnu torbe. Ima takvu reputaciju kao pas policajac da ne mora više da se dokazuje. Nemački ovčar je zahvaljujući toj svojoj akti­vnosti, nažalost, stvorio o sebi sliku represivnog psa, iako je u istoj meri izvrstan u miroljubivoj ulozi psa pra­tioca slepih ili u ulozi spacioca na planini. Može mu se takođe bez problema poveriti čuvanje nekog stada. Ovaj pas sa glavnom osobinom psa koji ima potrebu da dominira, mora da bude vođen čvrstom rukom od strane gospodara, koji će biti sposoban da mu nametne svoju volju. Takvo vaspitanje bazirano na razvij­anju osećaja za poslušnost uglavnom dobro prolazi, s obzirom da se nemački ovčar rado potčinjava onome koji ume da mu nametne svoju volju i koji se pokazuje strpljivim i umešnim. Obuka će usloviti čitavo ponašanje životinje, na ovaj ili onaj način. Tako, ne­mački ovčar može da postane izvrstan i neustrašiv, čak opa­san mehanizam napada i odbrane, kojim samo njegov vlasnik može da rukovodi, nakon neophodnog staža kod profesionalnog dresera. U suprotnom, on može da bu­de izvanredan kućni ljubimac, umiljat sa svim članovima porodice, nežan i strpljiv sa decom, prema kojima postu­pa uglavnom zaštitnički. Ovaj miran pas, može veoma dobro da živi u stanu, pod uslovom da mu se omogući da svakog dana dovoljno trči i da može da se troši. To je takođe pas, čije su samo prisustvo i pojava dovoljni da unapred obeshrabre svakog mogućeg lopova ili zločinca, jednu takvu životinju neo­phodno je kupiti kod dobrog uzgajivača, koji će biti u sta­nju da pruži sve potrebne podatke o roditeljima psa i njegove karakteristike. U okviru jednog legla, nikad ne treba izabrati štene koje izgle­da super aktivno ili uplašeno, jer, pre ili kasnije, ono može da postane agresivano. Nemački ovčar, snažan, sav u mišićima, ali gibak i uravnote­žen, treba istovremeno da deluje i snažno i elegantno. Ima duge sapi, koje su mu pomalo spuštene, dok dužina trupa mora da bude veća od krajnje tačke grebena na vratu. Sve mu to, sa lepim bujnim repom, koji je blago povijen i spušten do skočnog zgloba, daje skladan izgled. Da bi bio savršen, nemački ovčar mora da ima i snažan i mišićav vrat, grudni koš dubok, prava leđa, malo uzdi­gnut stomak, slabine široke i jake. Glava je izdužena, a oči su posebno živahne i tamne, sa izrazom velike budnosti. Uši su zašiljene, uspravne i po­stavljene visoko; kod šteneta, one su spuštene niz glavu do četvrtog ili šestog meseca. Čeoni usek, iskošen i slabo naglašen, nastavlja se na njušku u obliku klina, dugu i jaku, sa suvim i dobro zatvo­renim usnama, skrivajući tako impresivne makazaste zube. Nemački ovčar se dobro drži na svojim snažnim šapama. Prednje noge, gledane iz bilo kog ugla moraju da budu prave. Zadnje noge imaju ponekad stražnje prste, za koje estetičar predlaže da se uklo­ne. Veoma dobro podnosi hod i kas. Noge su mu jake a nokti čvrsti. Vremenom, dla­ka nemačkog ovčara se standardizovala, bilo da se radi o boji, dužini ili teksturi. Što se boje tiče, potpuno crna ili siva dlaka se ne može prihvatiti; pas mora da bude riđ sa crnim plaštom koji može da sadrži sivu boju ili da bude jako prošaran crnim; rasprostranjenost plašta je promenljiva, ali riđa boja se pojavljuje tek na krajevima, međutim prelazna rasprostra­njenost je ta koja poželjnija. Dobro obeležena maska na licu je tražena. Bela boja je danas odbačena (sa crnim nosem; dakle, ne radi se o albinu), pa ipak ona još postoji kod nekih potomaka ovčara, takozvanog "starog nemačkog psa" i neki ljubite­lji ove rase žele da je održe. Dužina i tekstura dlake su dugo bile predmet rasprava, međutim, to pitanje je danas rešeno. Postoje tri varijante: kratka, poluduga i duga dlaka. Kratka dlaka je najviše zastupljena: ona mora da bude gruba, gusta i obložena, duža na vratu i na zadnjoj strani nogu, sa poddlakom. Poluduga dlaka je manje gru­ba, manje obložena, a stvara guste rese na nogama, ušima i na vrhu repa; poddlaka nije dovoljno gusta. Duga dlaka je vunasta, često se odvaja crtom na leđima, a poddlake nema; to odsustvo poddlake je psima davalo izgled po kojem su, u svojoj zemlji porekla, nazivani schaferpudel ("pudlica-ovčar"). Nedostatak ili manjak poddlake, slabija konstitucija i samim tim i manja otpornost na rad čine da su takvi psi sa dugom ili poludugom dlakom eliminisani iz uzgajališta (mada se još uvek tolerišu u nekim zemljama). Svi nedostaci koji utiču na svrsishodnost i na izdržljivost, uzimaju se u obzir kada se proučava vrednost jednog psa. Nedostatak pigmentacije nosa, suviše visoke noge, lagan ili suviše težak hod, slaba ili zašiljena njuška, gornji ili donji prognatizam, osrednji zubi, suviše mekana dlaka, viseće uši, umotan ili loše nošen rep, nedostaci su koji donose negativne poene. • Porodica: Pastirski i psi čuvari • Zemlja porekla: Nemačka • Godina porekla: 1800 • Prosečna veličina mužjaka: Visina: 60-65 cm Težina: 35-42,7 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: 55-60 cm Težina: 33,7-40 kg • Drugi naziv: Vučijak • Životni vek: 6 – 8 godina

Sibirski haski

Sibirski haski potiče iz oblasti oko reke Kolime u severnom Sibiru, gde se verovatno pojavio pre oko 2000 godina.Ovu pasminu razvili su Cukči, narod srodan Eskimima. Jedan trgovac krznima doveo je 1909. godine sibirkog haskija u Kanadu da bi učestvovao u trkama saonica. Velika trka na 650 km, održana na Aljasci istakla je izuzetne kvalitetesibirskog haskija. Njegovi naslednici nisu osporili kvalitete ovog čistokrvnog, izuzetno izdržljivog, upornog, okretnogi brzog psa. U kanadskom govoru reč husky ("promukao") koristi se za sve pse promuklog glasa koji vuku saonice, alidanas se to ime zvanično upotrebljava samo za sibirskog haskija. Sibirski haski je najmanji i najlakši a istovremeno i najbržinordijski pas. Upravo u potrazi za tom izuzetnom brzinom obavljena su brojna ukrštanja da bi se dobili psi za vuču štoboljih sposobnosti. Inteligentan, poslušan i mio, sibirski haski je prijatan pas za društvo koji je za samo nekolikogodina doživeo veliki uspeh. Veoma je čist i voli decu. Više zavija nego što laje. Dobro se prilagođava umerenoj klimi,ali mora da bude fizički aktivan i nije stvoren za život u gradu. Snažne ali graciozne građe, ovaj pas se odlikuje karakterističnim slobodnim kretanjem. Lobanja i njuška su veoma išarane.Uši su srednje veličine i prave, a njihova unutrašnjost obložena je gustom dlakom. Oči su kose, braon ili plave boje, živogi prijateljskog izraza (psi sa plavim očima su više cenjeni); oči različite boje su dopuštene, ali nisu poželjne. Grudni košje dubok i snažan, a slabine mišićave. Šape, tipične za pse snežnih predela, imaju dlaku između prstiju i snažne jastučiće.Bujni rep savijen je u obliku srpa iznad sapi kada je pas na oprezu, a spušten kada se odmara ili radi. Dlaka je srednje dužine,meka, gusta i ravnomerna, a poddlaka je meka, bujna i vunasta. Sve boje su dozvoljene kao i bela i sve vrste mrlja; najčešće susve nijanse sive i crna sa belim oznakama. Brojne oznake ukrašavaju glavu ili iscrtavaju masku u obliku kape ili naočara. Suvišekrupni primerci se diskvakfikuju. Suviše teška glava, dlaka grube teksture, nedostatak poddlake, suviše nežna građa i nesigurnostu ravnoteži, povlače negativne poene. • Porodica: Nordijski psi i Špicevi • Zemlja porekla: Rusija/Sibir • Godina porekla: potiče iz drevnih vremana • Prosečna veličina mužjaka: Visina: 53-60 cm Težina: 20-27 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: 51—56 cm Težina: 16-22 kg • Drugi naziv: Haski • Životni vek: 11 – 13 godina

Samojed

Današnji samojed direktni je potomak psa koji je nekada pratio pripadnike plemena Samojeda tokom njihovih migracija. To je snažni, krupni špic koji pripada jednoj od najstarijih sibirskih pasmina. Prvi samojedi doneti su u Veliku Britaniju oko 1890. godine, nakon prvih velikih nordijskih ekspedicija na Arktiku; čuveni istraživač Robert Skot dao je veliki doprinos upoznavanju ove rase. Današnji samojed pokazuju izdržljivost i bliskost sa ljudima, vrline koje su se razvile tokom vekova zajedničkog života. Samojed je ostao radni pas posvećen čuvanju, vuči ili lovu, ali je pre svega postao pas za društvo. Zahteva odlučnu i strpljivu obuku, koja mora biti pravedna i puna izraza ljubavi na koje on rado odgovara. Neophodan mu je veliki prostor. Telo samojeda se skoro može upisati u kvadrat, veoma je mišićavo, a njegova građa omogućuje mu veliku slobodu pokreta. Dubok i širok grudni koš, iskrivljene bočne strane, široke slabine i snažne prednje noge, svedoče o njegovoj snazi. Glava je snažna, klinasta, sa širokom i pljosnatom lobanjom. Stop je jako izražen, a njuška je srednje veličine. Uglovi usana moraju biti blago podignuti i formirati karakterističan "osmeh". Oči su kose, tamne, živog i inteligentnog izraza. Blago zaobljene uši stoje pravo. Dlaka je duga, gruba i veoma gusta, bez ijedne kovrdže. Kratka je u predelu glave a oko vrata formira gust okovratnik i pantalone na bedrima. Poddlaka je vunasta, gusta, kratka i meka. Veoma bujan rep nosi uvijen iznad slabina. Dlaka može biti čisto bele boje, krem ili belo sa blagim mrljama krem boje. Nos, usne i kapci su crni. Krhka građa, raskrečeni skočni zglobovi, svetle oči i neuravnotežen karakter predstavljaju ozbiljne mane. • Porodica: Nordijski psi i Špicevi • Zemlja porekla: Rusija • Godina porekla: potiče iz drevnih vremana • Prosečna veličina mužjaka: Visina: 52.5-59 cm Težina: 20-30 kg • Prosečna veličina ženke: Visina: 47.5-52 cm Težina: 16-20 kg • Drugi naziv: Nasmešeni Semi, Semi • Životni vek: 10 – 12 godina